2 ујутру ја лежим у кревету и доживљавам анксиозни напад од фиктивне ситуације коју је смислио мој мозак

чекајте имамо приоритете где у 2026. години србима морате објашњавати да дете које није ни свесно да постоји неће постати геј ако обује мамине штикле

еминентно такмичење звано "песма за евровизију"

само је један месец 2026. прошао и ја сам једва жива и на ивици нерава

мени ће најбоље године изгледа бити касне тридесете ТОМЕ СЕ НАДАМ

мени већ десет година причају "ово су ти најбоље године" и свака је све гора од претходне

требале тати за то вече па да му не поломи штиклицу

pov: сви твоји другари иду кући летећим таксијем док ти чекаш дрндаву дваесшестицу

али теа таировић која песмама започиње кризе у свету, прво израел и палестина, па сад северна латина, американ и рус АМАН ЖЕНО

стварно морамо вратити срамоту у друштво и престати људима да прелазимо преко наизглед тривијалних ствари попут "гледам б*ку п*асета" или "ма неће се ништа променити"

тачно се види зло у очима

колико је напорно ово створење

добила питање "мајке ти кад си последњи пут отишла негде ван Београда" и нисам могла да се сетим

мени је много смешан концепт где људи константно геј људима причају "престани да форсираш своју сексуалност на друге!" док одрастање као геј особа изгледа тако што ти деца истих ти људи причају да си геј пре него што и знаш шта то значи

"па други ће да гледају, дал ја гледам или не неће ништа променити" е то је корен проблема који се преноси на СВЕ у овој држави

матори коњи не пропуштају да испрате сваки клип б*ке п*асета па се онда овде нама згражавају шта ради

ја се ни дан данас не могу опоравити од овог снимка

дан заљу��љених за две недеље

није ми добро

ух какав хитовски хит