https://t.co/y7yLt2T7Si

1 blitz and 1 rapid game on chesscom:::: https://t.co/WymPR7uGOt

AI gives too many stupid (unsolicited) answers. I am looking for a scene from a SF film with robot bartender, and I thought Ian Holm perhaps played part in it. AI answers "Ian Holm was not robot bartender...!" Like bad quiz contestant who doesn't know answer but talks rubbish.

bolje prošlosti i nesvesno se nadaju nekom susretu koji će promeniti sve. A onda se pogledaju svoj odraz u prozoru i dođu k sebi.

On ćuti. „Sad nemaš kosu.“ On ćuti. „A ni zube.“ On ćuti. Ona smeje. Siđoše kod Vuka da presednu u ko zna koje premetalo. A prometala nam greju kao da je Sibir, furune potpaljene, možeš kobaje da pečeš. A vreme nije za to. Čehovljevska kočija s gubitnicima koji se prisećaju

„Ne znam, 20 godina...?“ „Trideset osam!“, kaže ona. On ćuti. „Imala sam mnogo lepu kosu. Lepotica sam bila. Nekad.“ On ćuti. "A koje haljine sam nosila... Riba, bre. Na igrankama sam bila carica. Kako smo igrali, ha?" On ćuti. „A i ti si imao lepu kosicu, baš kao Lesi Hauard.“

koji ima stepenice kao u katedralu jebote, to nije za bolesne i matore. Oni kao da skupljaju kartone po kontejnerima. Žika Pavlović prste da oblizuje. „Jedva sam se popela... Sad ako sednem neću moći da ustanem...“ „Ma dobro si se popela...“ „Koliko se nismo videli?“, pita ona.

Narod je načisto propao, fizički, estetski, moždano: kao da gledam tifusare koji progone Borisa Buzančića u filmu „Put u raj“. Dočepati se slobodnog sedišta u tramvaju ili busu ravno je premiji na lotou. Dijalog juče u tremvaju. Čiča i Čičolina se uspentraju u onaj češki tramvaj

#chess #GMHikaru Really annoying to watch chess commentator ruminating, blurping, belching snd hickuping as Nakamura now commenting US champoonship. Bye https://t.co/QAzXZ2vUAF.

male mace i dabogda im se to isplatilo. Znam ja kako je to gladovati, ako išta, to znam, i imati dugove... Ali ovo je nečasno bilo od Dragane Bošković, da me tako izvečeri ofira kao „onoga ko mnogo piše i dosađuje žirijima istim tekstovima“.

suknji, Ana Tasić.Koja je isti tekst – kao radio–dramu – sačekala preobučena u Vuka na konkrusu Radio Beorgada i bacila ga u kantu. Elem, „Sid Višos u Ćacilendu“ je nov tekst i poslat je ovom žiriju kao nevinašce, nevin kao novorođenče. Ali žiristi su se pokazali poslušni kao

čici, isto kao štu moje radio–drame na konkrusima Radio beograda završavale na drugom emstu jer je brža bila kornjača, stanovita siva eminencija Ljubiša Vićanović (Ne Mićanović, Vićanović), koji me je prstigao i na jednom konkrusu Sterije, za šta je zaslužna bila kritičatk u mini

da su se time kanda zamerili pozorišnom establišmentu. I sada peru ruke – „...oni koji mnogo pišu...“ Kakva je to bedna konstatacija!? Šta, treba pisati retko, živeto o poezije i ljubavi, pisati 10 godina jedan tekst u manastiru na Tibetu ili Atosu?! I alibi nagrada je dodeljena

moj tekst i posle nešto muvao „imali smo problem s poštom zbog preseljenja, molimo autore da pošalju ope?!?!, kao da autori mogu da znaju da li su im tekstovi stigli) – dakle ako su bili veći ljudii bolji stručnjaci od Biki i Demića, umesto da se time ponose, oni se srame i plaše

konkurs, pa ako pobede – pobede, ali mi smo izabrali onaj koj ije stvarno nama odgovarao kao najbolji...“ Čemu ovo pranje ruku od nagrade dodeljene „Titovim maserkama“?? Ako je taj tekst – prtpostavimo – proao kod Hartefakta i Bik i Sterij kod Mirka Demića (koji je lično izbacio

prisustvuje, slikala fa kamera iz donjeg rakursa kao budžu iz nekog predratnog komada o birokratiji i palanci. „Pimili smo 26 tekstova [prvo je bilo nekoliko desetina], i pažljivo smo ih iščitali i bilo je tu raznih, --- i šalju i neki koji mnogo pišu, pa šalju tekstove na svaki

umiru, nigde ni reči o kašnjenju manifestacije, a onda iznenada- najava skraćene manifestacije i najava proglašenja, koje kasni ionako dve nedelje, ali sve u tajnosti. Udba ih je sigurno pomazila za poslušnost. Čak je govornica iz žirija pohvalila komesara koj ije došao da

– izvečeri napadaju i pravdaju se u stilu „nije ni prošli put trebalo da ga nagradimo, on je skriboman“?? Nisu dali nagradu tekstu koji se zove „Sid Višos u Ćacilendu“; kasnila je njihova manifestacija, ålrajt, ukidaju se neposlušne kultrune manifestacijea, BITEF, FEST, časopisi

Ne zameram im što nisu dali nagradu meni – a i nemam prava, naravno – razumem ih štaviše, kasnila im je amnifestacija i možda ne bi dobili pare i ugrozili bi svoje plate, uhlebljenja, porodice i lekove za tetke. I to neka im je Bogom prosto. Ali, zašte me na dodeli u obrazloženju

Bakandže i vunene čarape, 20 km po zimi, u torbi parče proje i buđavog sira, okolo gladni vuci zavijaju, a ja željan znanja i nauke, samo baba da ne razočaram, kak'i vokmeni i tableti.

Uskoro će nam svanuti: rešili smo se najgoreg, --> Piksija, za čije plate smo mogli da pronađemo lek protiv raka, naftu i zlato. Čoveka koji je kriv za pad nadstrešnice i gubitak Kosova i bombardovanje. Nikad više Botina partokartija i njegov brat i medijski mrak.