Dabogda ja propao isto ovako.

yearly reminder to watch the dieter rams documentary

Ja k’o kuća.

Ne treba ti venčanica, bolje obuci cosplay od Maki iz JJK.

Rešenje dobrog dela mentalnih problema je da počneš da živiš sam/a.

Naravno, ne mogu a da ne lajem na kraju, da se razumemo.

Večita klackalica da li biti taj lik koji objašnjava feminizam ženi koja kaže da ga ne podržava ili gledati svoja posla.

Nadamo se da je sledeći Šešelj.

Ljude skoro nikad neću osuđivati, ali ću ih skoro uvek ismevati.

"Je l' možemo da normaliz-" Ne možemo. Naučite se stida i srama.

Obožavam da AI-u odgovorim sa ‘nisi u pravu’, to mi je k’o droga.

Ne svidja ti se nešto što se svidja većini? Možda bi trebalo da razviješ ceo svoj identitet oko toga.

Bilo bi mnogo kul kad bih mogao da putujem bez da napuštam svoju kuću.

Periodično se vraćam i preslušavam RATM, SoaD i taj tip muzike i nije ni čudo što su mi stavovi takvi kakvi su kad sam odrastao na tome i tim tekstovima.

Što sam stariji, sve više imam osećaj kao da sam umro kad sam se povredio. Nisam mrtav, ali ne živim, nego samo postojim. Kao neka limbo egzistencija.

Ušao u Viber grupu stanara zgrade i sve ti jebem koliko su ljudi nezaposleni.

Želim od srca svakom američkom vojniku da bude magnet za metke i da ga kući vraćaju u kovčegu.

Žena koja intervjuise košarkaše sad na Areni... majko božija, kakva riba.

Svi ti kažu da ima još riba u moru, ali ti niko ne kaže da je more napravljeno od govana.

Volim mnogo ovaj život na ivici. Ivici nervnog sloma, ali svejedno na ivici.