opisivati detaljan postupak te amnioinfuzije, ali suština je u tome da se igla bode kroz pupak kojom će ubrizgati vodu, dok preko ultrazvuka gleda položaj bebe kako je ne bi pogodio i za to vreme priča na telefon. - gotovi smo, idite sad u svoju sobu,sutra ćemo uraditi kontrolni

pregled A onda sutradan, naravno drugi doktor, jer ko će snositi odgovornost za svoje postupke? - Žao nam je, Vaša beba više nema srčanu radnju. Sestro, pišite spontani prekid srčane radnje. Sigurno Vam je to od korone. Spontani da. Ja sam u tom momentu bila sasvim ok sa tim,

jer generalno sve prihvatam tako s početka dobro.. sve dok sestre nisu počele da me teše - Nema veze majko, opustite se biće drugo dete.

Da, biće drugo dete, ali ovo neće i nije to tema, već, kako to mislite da se opustim?! Ukoliko sada mislite da sam ispričala sve, grešite,ovo je bio tek uvod. Do tog momenta,bila sam na ogromnoj dozi progesterona, hormona koji održava trudnoću.Oni mi 4 dana izazivaju pobačaj

time što mi daju vaginale za blokadu prizvodnje tog hormona. Što, sasvim logično, ne može ništa učiniti u na taj način održavaj trudnoći, gdje sam ja imala zalihe i zalihe tog hormona. Posle 5 dana, mene već hvata strah od sepse, jer znam da imam mrtvu bebu u sebi. Pitam

najljubaznije moguće u posjeti kada mogu očekivati ​​da bude sve gotovo i dobijem odgovor.. - Pobogu majko, žene nose mrtvo dete po tri meseca, a vi dramite tu oko par dana! Ja u šoku, ne zbog toga

što žene nose tri meseca, ne znam i hvala Bogu da ne znam, već gde je tu ljudstkost da to kaže na malo lepši način majci koja je već slomljena zbog gubitka bebe!? Ništa, zahvaljujem se na odgovoru i dalje ljubazno. Sutradan u viziti, zaključuju da se ništa neće desiti

ovakvim prekidom kako su zamislili i da se mora učiniti neki krupniji korak. - Imamo dve opcije, jer se od vaginaleta ništa ne dešava. Jedna je da uradimo klasičan abortus u totalnoj anesteziji, a druga je opcija koju ne želite ni Vi ni mi.. Meni u glavi hiljadu stvari, ako je

abortus bolja opcija, šta je onda ta gora? Zamolim je da mi objasni i dobijem odgovor: - Indukujemo pobačaj, nezgodna je jer ćete ceo dan imati dijareju i povraćati. Tada sam prvi put onako, ispi*dela javno, i pitala - Kako to mislite da je opcija da mi uništite matericu u 22

godine bolja od celodnevne dijareje i povraćanja? To je ceo život naspram jednog dana?!? Tada je samo rekla da razmislim i izašla iz sobe. Ja sam i dalje ostala u šoku. Naravno, pođoh za njom da je pitam kad počinjemo i dobijam odgovor da je

i daju mi neki smirić, meni prvi u životu i kreću sa tom "gorom" metodom indukovanja. Ja sam zaspala, prespavala ceo dan,budim se popodne,ono se ništa nije desilo.Dobijam treću, četvrtu injekciju i ništa. Od pete, koju sam dobila oko ponoći, dobijam kontrakcije. Znam, porađala

sam se prvi put sa Sofijom, odlično sam zapamtila šta je prava kontrakcija, u tome ne može da se pogreši. Jutro je, 1h iza ponoći, odlazim kod sestre u sobu da joj kažem da je to to, da me vodi u porodlište. A ona, gleda seriju, gricka semenke, ma ni pogled nije podigla na mene

i kaže da idem u sobu i čekam, da nije to to još i da ću osetiti prave. Ja uvek volim da poslušam stručna lica, odem u sobu, sigurno zna bolje od mene. Izdržim svega par minuta, ma osećam da je gotovo, odem, ona besna dođe za mnom u sobu