Na danasnji dan, pre 20 godina sam spakovala tri putne torbe i uputila se u Beču na Dunavu 🥸 Sećam se tih prvih momenata neizvrsnosti, pa čak i teskobe ali se sećam i nade- da će mi biti bolje i da ću „moći da źivim od svog rada’, što mi je bio cilj.

U podrumu čuvam (poderane) farmerke i izvakane patike u kojima sam došla. Ne iz sentimentalnih, nego više iz istorijskih razloga 🙃

Kako se to vec u zivotu namesti, prvog dana sretnem random školskog druga i on i njegova sestra me srdacno pozovu da zajedno delimo dobro i zlo u 23kvadrata luksuznog prostora, 3 minuta od opere!

Ljudi se prepoznaju, pa tako smo se i mi prepoznali- svi smo bili mladi, ludi i reseni da zaradimo pare . Nemacki nisam znala, njih dvoje onako, pa smo posao (kafana) trazili tako, sto je neko od njih dvoje pricao a ja sam se smeskala 😂

Tako se desilo da smo ta devojka i ja dugo ostale u jednom restoranu, gde smo naucile jezik, upoznale ljude i razbijale se od posla! A ekipa je bila za pozeleti, neko vreme sam zapisivala anegdote, koje se delom objavljene u Wiener Zeitung (najstarije dnevne novine na svetu!)

Senku na danasnji dan mi baca tuzna cinjenica da ta drugarica sa pocetka priče vise nije medju nama a pre nekoliko meseci smo pricale o tome da cemo ovaj jubilej proslaviti zajedno.

Ja cu danas misliti na nju a sebe ću počastiti jednim odlaskom na koncert bečke filharmonije i potom ću obilati zaliti šampanjcem, jer tako volim. Uzivajte, druzite se i postujte! 🧡🧡🧡